UTICAJ „DEBEJACA“ NA VLAST

Što više pratim „skupštinsku sedeljku“ i pravila po kojima će raditi buduća vlada, sve sam ubeđenija da je naše „europejsko, tanano uvo“ u pravu kad reče kako iza svega stoje „debejski pritisci“! „Uvo“ je reklo i da će nam obelodaniti sve „debejce“ koji ometaju Srbiju da se napokon rastereti od KiM i krene ka europejskim prijateljima, jer „ko se vrabaca boji, žito ne seje“ a „uvo“, seje li seje! I dok ja, ovako radoznala, danima od “tananog uva“ čekam dalje informacije o „debejcima“, puknu u javnost stenogram razgovora naša dva velika prijatelja; Veslija Klarka, glavno komandujućeg NATO-a '99 i Solane, tada prvog čoveka NATO! Neka što ćaskaju o transportu organa i droge na Kosovu preko baze Bondstil – nego i transportuju, i to lično! Ovaj „biznis stenogram“ je skinut još 2001. kako mi onda da se pravimo blesavi i da prisustvujemo na sednici Evropskog Parlamenta na kojoj se raspravlja o prodaji srpskih organa i nestalim Srbima sa KiM i da se zamerimo Solani kad on toliko navija za naš europejski put! Da ne bi „mog predsednika“ koji izmisli (baš toga dana) skupštinsku sednicu u Srbijici pa posla avion i pokupi otud naše poslanike - puče bruka! Džavolčić jedan, kako se samo setio! Sva „zlatna rešenja“, uračunavajući i „zlatni glas“ premijera nam budućeg, su u njegovim rukama u zemlji Srbijici! Gde si, bre, Slobo amateru jedan, da sad vidiš kako se vlada! Nema više tog „petog oktobra“ na kome se ovakva vlast gubi – sve kajase „moj predsednik“ drži i to u jednoj ruci!? Pripazite se – druga mu je slobodna! Čik neka neko zine gde ne treba i šta ne treba! Ne samo zine – pomisli! Evo šta reče jedan od njegovih demokrata u RRA, Velimir Milošević na sastanku novoformirane Srpske mreže lokalnih i regionalnih RTV stanica Srbije: „Ako može da se piše na papiru šta oće a u medijima priča šta oće, onda mi ne moramo da postojimo! Bi će kontrola svih stanica, bez toga mi nismo ozbiljno telo“!!! Da ja požurim sa ovim tekstom, jer ne lezi vraže! To je to, što se tiče slobode medija, e još samo da se začepe usta poslanicima, ovim srpskim - europejski samo da se čuju! U Srbijici još mogu, ali ono što su hteli da nas pred svetom obrukaju – kakvi, „moj predsednik“ nikad ne spava! Šta imamo mi da pričamo u Evropskom parlamentu! Kakvi smo odma bi progovorili kako su nas tranžirali na Kosovu i po Albaniji i u delovima rasprodavali po belome svetu! I eto ti rizika da se zamerimo i Šiptarima i Solani i ostalim našim dobrotvorima, a Europa nema alternativu! Bio je i „moj predsednik“ pozvan da otome priča – ali, odma se sprečio državničkim poslovima?! Imam ideju, mada ne sumnjam da se „moj predsednik“ već setio, da pre no što tamo popšaljemo nekoga da nas predstavlja, prvo s njim na DEENKA, da mu se svako krvno zrnce prebroji, ako i jedno bude srpsko, ne može, tamo ima da idu, i Srbijicu predstavljaju, samo građani i europejci, inače okide nam se nos pred Europom i Šiptarima! Evo, i na osnovu ovo malo podataka o „debejcima“ pa je i meni jasno, da ovo što se Srbijici dešava, niko pri zdravom razumu ne bi uradio da „debejskog pritiska“ nema! A gde su „debejci“ tu je i debeli novčanik, mada onoliko debeo, koliko vam je obraz – ni primać!